24.01.2022.
Када прочитате дефиницију угледног часа, можете да видите шаблон, протокол, тачно дефинисане кораке, исходе, стандарде... а можете да видите и простор за нешто ново, креативно, другачије. Наш уча Миша показао је како један угледни час постаје позорница на којој смо сви били глумци, како се представа не понавља, а памти се заувек.
Уча је изабрао да се позабави ликом и делом Стевана Стојановића Мокрањца. Предмет – музичка секција, разред – трећи, па како деци приближити време у ком је Мокрањац живео, како их приволети руковетима, како их заинтригирати да траже информацију више! Зна уча!
Седе деца, седимо ми гости на угледном часу, седи, богами, и директорка. Ту је и Гоца психолог, да добро осмотри све нас. Врата се отворише, уђе Мокрањац лично! Неколико секунди потпуни мук, а онда одушевљење! Једва је Мокрањац утишао публику. На Мокрањцу одело из његовог времена, лаковане ципеле, штап, шешир, а у руци стара свеска са записаним руковетима и неки замотани плакат. Деца у трансу, а ми одрасли у шоку. Неки од нас мало и љубоморни на учу, али позитивно, видеће он, и ми ћемо угледни осмислити! Не препознају деца свог учу, омађијала их представа. Мокрањац на висини задатка, представља се, прича о својим делима, мало и пева. Деца постављају питања, уживају, упијају сваку реч. Оставља Мокрањац свој стари плакат и одлази. Сви аплаудирамо, хоћемо да се врати на бис, али њега нема. Улази уча Миша у учионицу, деца завирују иде ли иза њега Мокрањац, гледамо и ми одрасли, нема га. Каже уча да нам је Мокрањац поручио да окачимо његов плакат и научимо најбитније. На плакату исписао Мокрањац старом ћирилицом све што требада се запамти. Преписују деца вредно, можда се Мокрањац врати, па провери. Уча прича о Мокрањцу све што треба да се зна и пушта Осму руковет. Деца на очигледном примеру уче шта су руковети, препознају спелт песама и истичу занимљиве речи песама.
На крају часа, поразговарасмо о значају лика и дела Стевана Стојановића Мокрањца и до самог звона, окретасмо се ка вратима у нади да ће Мокрањац опет доћи. Научили су трећаци много више него што се од њих очекивало. Овај час показао нам је да наша креативност и педагошко умеће могу да дају много, да се такви наши часови памте и препричавају.
Уживали смо и ми наставници и деца. Браво, учо!
